Permablic u Kamenici
Sunčanog zimskog dana u nedelju 14.decembra petnaestak ljudi se okupilo na Duletovom imanju kod Sremske Kamenice na možda prvom pravom permablicu u Srbiji. Bio je tu projekat koji smo implementirali, bili su tu ljudi spremni za kreativni rad, alat, materijal, dobro raspoloženje, a treba spomenuti i gulaš od pečurki i čičoka koji se dimio i krčkao sve vreme 
Uz Duletovu saglasnost objavljujemo njegovo pismo učesnicima 3 dana kasnije:
Tisuću mu Kuna, pa vi ste stvarni!
Evo gledam gredicu kako se vijuga izmedju šljiva, gledam komposter pored ususkanog badema. Stvarno bili ljudi u nedelju. Stvarno potegli iz Beograda, Zrenjanina, Čortanovaca i mog Novog Sada sa Kamenicom. Pomerili obaveze, iscimali porodice.
Javljam se posle 3 dana ne bih li izbegao patetiku, a opet nisam siguran da cu biti sposoban za to.
Dok vas nisam upoznao Permakultura je bila tek mogućnost. Genijalna, jednostavna, zavodljiva, ali tek mogucnost. Sada je verovatna! Zavodljiva i izvodljiva!
Životni prostor ne čini pazljivo dizajnirana ivica, već ljudska energija. Vi ste u nedelju armirali stanište moje porodice Dobrom energijom. Ne gledam ja u komposter za pseći izmet i gredicu bez kopanja. Ja tu vidim ljude i uvek ću tu videti ljude. Nema tih para…
Što se tice rada na projektu, tu smo uradili više nego što ste svesni. Ta dva elementa su “otključala” prostor u koji sam se libio da zadjem dizajnom. Stvari su počele da mi se otkrivaju kao domino efekat. I nastaviću da vas cimam i proveram sa vama svoje ideje i usvajam vaše. Jer ovo nije više “moj prostor” – i to je valjda taj crni pojas emancipacije koji svi treba da polažemo. Lako je shvatiti da parce zemlje na kojem živis pripada isto pčelama i senicama koliko i tebi. Teško je prihvatiti da parče zemlje na kojem ziviš pripada i drugim ljudima isto koliko i tebi. Tu sam tek žuti pojas, ali marljivo treniram.
Zato želim da se i kod nekog od vas desi Permablic, jako to zelim. Da poklonim ovo iskustvo dalje.
Hvala vam ljudski ljudi.
Dule
Marko: Bilo je zaista prelepo i odlican odziv. Napravili smo leju bez kopanja, zaštitili badem mrežicom, napravili komposter za pseći izmet, pripremili cevi za vertikalne vrtove, posetili bakicin plac koji ima zaista predivno dvoriste I NARAVNO TAAAJJ KOTLIĆ I BEZKVASNI HLEB! Duška obavezno da ostavi recept u mailu, to je planulo kao predjlelo maltene A kotlić će mi definitnivno ostati u top 10 jela koje sam probao, a koliko sam video niko nije uzeo samo jedan tanjir.
A kotlić će mi definitnivno ostati u top 10 jela koje sam probao, a koliko sam video niko nije uzeo samo jedan tanjir.
Duška: Ostala sam dužna recept po kome sam pravila hleb
150gr kvasa
500gr speltinog brasna
20gr soli
20gr h.c.ulja / moze se i izostaviti
oko 200gr mlake vode
Sve sastojke mesiti oko 10min, testo ne terba da bude gnjecavo, ni previse tvrdo. Sto je tvrdje teze ce rasti. Testo mozete premesiti kad se udvostruci, pa cekati da opet naraste ali ga mozete i peci. Pecem ga 15 min na 250 poklopljeno i 30min na 180 otklopljeno. Strpim se da se ohladi pa navalim. Kad se izvadi iz modle hladiti ga na nekoj resetki da se ne oznoji.
Sto se kvasa tice pogledajte meni omiljenog Japanca/www.youtube.com/watch?
Ako zvuci komplikovano, u praksi zaista nije. Ako vam bude trebala pomoc, zovite, pitajte.
You must be logged in to post a comment Login