Pet invanzivnih biljaka iz vašeg komšiluka

Pojam invazivnih vrsta se veoma često pominje u medijima, ali retko kada mu se pridaje značaj koji zaslužuje.

Počnimo od toga šta ustvari znači pojam invazivne vrste. Prema definiciji invazivna vrsta je bilo koja vrsta koja je se raširila van granica svojeg prirodnog prostiranja. U novoj sredini ove vrste se nekontrolisano šire potiskujući lokalnu floru i faunu. Vremenom ovakvo narušavanje ravnoteže dovodi do domino efekta koji utiče na sve vrste u ekosistemu.

Problem invazivnih vrsta je usko povezan sa ljudskim delovanjem, kako je napredovala tehnologija transporta tako se povećavao broj stranih vrsta širom sveta. Mnoge od invazivnih vrsta su svesno unešene u nove sredine zbog njihovog ekonomskog značaja, ali nije retka ni pojava da su potencijalno štetne biljke i životinje stigle u novu sredinu potpuno slučajno.Postoji veći broj primera kako su unešeni organizmi pogubno uticali na životnu sredinu. Jedan od najpoznatijih je unošenje mačaka u Australiju. U novoj sredini mačke su se veoma brzo razmnožile i počele nekontrolisano da uništavaju živi svet dovodeći do nestanka više vrsta malih sisara. Ipak u ovom tekstu ćemo se baviti stanjem u Srbiji, i pretstavljanjem pet biljnih vrsta sa kojima se svakodnevno susrećemo.

1. Bagrem (Robinia pseudoacacia) – poreklom iz severne amerike, danas je veoma raširena vrsta u Srbii. Često se uzgaja zbog svoje ekonomske isplativosti (drvena građa, prehrana za pčele), ali i pored višestruke korisnosti ipak predstavalja uljeza u našim krajevima. Širi se veoma brzo zahvaljujući dobro razvijenom sistemu korena iz koga se stvaraju bočni izdanci

2. Kiselo drvo (Ailanthus altissima) – gost sa dalekog istoka. Drvo koje može narasti i do petnaestak metara visine. Poslednjih decenija u velikoj ekspanziji. Često u urbanim zonama gde niče i na potpuno neočekivanim mestima.

3. Ukrasni bambus (Faloppia japonica) – trenutno nešto manje raširena vrstasa potencijalom da postane ozbiljan problem. Širi se izuzetno brzo gotovo u potpunosti potiskujući lokalnu floru. Veoma teško se uklanja zbog dobor razvijenog sistema rizoma. Posebno problematičnim se smatra to što ova biljka svojim nekontrolisanim širenjem može narušiti puteve i druge konstrukcije.

4. Amorpha fruticosa – poreklom iz Severne Amerike, kod nas nema lokalnog naziva. Žbunasta biljka iz porodice mahunarki. Donešena kao ukrasna biljka, aliveoma brzo se adaptirala i danas se nesmetano širi

5. Ambrozija (Ambrosia artemisifolia) – verovatno invazivna biljka o kojoj senajviše priča. I pored toga što je široko raširena ne predstavalja ozbiljnu pretnju za lokalne vrste. Najpoznatija zbog polena na koji je alergičan deo populacije.