Vreme je sve što imamo

Nedavno sam bio kod prijatelja, u kući u prirodi, u vreme za pranje sudova. Vreme kada se stavi čaj, uzme velika šolja i ustane od stola u večernjem vazduhu gledajući, preko doline, sunce kako zalazi. To je vreme za pranje sudova na Jesenjoj farmi.

Za većinu pranje znači staviti posudje u mašinu. Možda u lavabo.

Na Jesenjoj farmi to je vreme za razmišljanje o bašti koja vas okružuje, o farmi koja je iza nje. Za razmišljanje o danu koji je prošao, za priče o svemu što je radjeno i korišćeno u njemu, pa i o činijama, kašikama, loncima… Biti prisutan u okolini u kojoj živiš dok se sunce spušta, vrane dovikuju i patke kvakaću.

Kada se pranje završi, sledi kratko razmatranje kom delu bašte je najpotrebnije zalivanje. Onda odluka kuda da usmerite vodu. I onda je sve urađeno. I onda noć silazi.

Prosti poslovi, za većinu su naporni i dosadni, poželjno je da ih uradi tehnologija ili neko drugi. A tu je i ova bezbrižna mogućnost, napolju, uz zalazeće sunce i bez modernih dostignuća. Izbor je na vama.

Imao sam prijatelja. Oporavljao se pošto je bio na dlaku od smrti. Pričao mi je o svojim razmišljanjima pošto je došao svesti, medju voljenima, najbližima:

Vreme je sve što imamo. Kako smo izabrali da provedemo vreme čini ceo naš život. Ne postoji ništa drugo.

Razmišljao sam o tome dok je Ana prala sudve, dok je Ašar posmatrao i postavljao pitanja i dok se dolina zavijala u veče, korak po korak.

Kako biramo da provedemo vreme koje imamo, to je ono što nas definiše.

Provedite svoj vikend lepo, dragi moji. Neka vreme bude dobro iskorišćeno.

Tekst: Nik Riter    Prevod:oz