Kalendar branja lekovitog bilja

U XIX i XX veku naučnim radom i hemijskim ispitivanjima utvrđeno je u kojoj je fazi razvoja izvesna biljka najbogatija lekovitim sastojcima. Takođe je otkriveno da lekoviti sastojci nisu uvek podjednako raspoređeni u svim biljnim organima. Po pravilu, u doba cvetanja biljka ima najviše lekovitih sastojaka u listovima i cvetovima, a na kraju vegetacije u podzemnim organima, plodovima, semenju i kori. Prema tome, od vremena berbe u mnogome zavisi i lekovitost biljke. Ovo moraju da znaju oni koji beru bilje za domaću upotrebu, a pogotovu oni koji sakupljaju bilje na veliko, namenjeno za trgovinu i preradu. Razumljivo je da nijedan biljni kalendar ne može biti u potpunosti tačan, jer zavisi od veličine područja koje obuhvata, klime, reljefa, biljnog sveta, godine i dr.

Međutim, ovaj kalendar može korisno poslužiti našim biljarima, kao putokaz i gruba orijentacija u radu.

 
KADA BI TREBALO BRATI I KOJE BILJE

Januar: imela

Februar: imela, bor, breza i drugi pupoljci, zubača i pirevina, maslačak, cvet podbjela i dr.

Mart: zubača, hrastova i druge kore, jagorčevina, kopriva, krušina, ljubičica, maslačak, pirevina, podbjel, repušina, srčenjak, pupoljci topole, breze i drugog drveća, velika bedrenika, vodopija, vrbova kora i dr.

April: božur, dobričica, glog, gorka djetelina, garocvet, jagorčevina, kamilica, kopriva, lazarkinja, ljubičica, dan i noć, maslačak, oman, plućnjak, podbjel (cvet i list), repušina, rusa, rusomača, sasa, srčenjak, trn velika bedrenika.

Maj: božurov i bagremov list, bokvica, breza, buhać, bunika, dobričica, digitalis kunasti, đurđevak, divlji kesten, dobričica, glog, gorka detelina, gorocvet, islandski lišaj, jagoda, kamilica, kopriva, kesten pitomi, kopriva kupina, lazarkinja, lipa, maslačak, majčina dušica, matičnjak, milagled, medveđe grožđe.

Jun: bijeli sljez, bukvica, borovnica, breza, brusnica, buhać, bunika, dan i noć, digitalis, divizma, dobričica, glog, gorka detelina, hajdučica, islandski lišaj, kesten pitomi, jagoda, jagorčevina, kantarion, kičica, kopriva mrtva bela, kruška, kupina, molika, matičnjak, majčina dušica, majska ruža, nana, nar, neven, pelen, orah, plućnjak, rusomača, rutvica, rastavić, različak, slez crni, sitnica, suručica, tatula, titrica ili kamilica, turčinak, velebilje, virak, vranilovka, zova, žavornjak.

Jul: bokvica, borovnica, breza, brčanka, brusnica, bunika, crvotočina, divizma, divlja ruža, dupčac, hajdučka trava, islandski lišaj, jagoda, kadulja, žalfija, kantarion, kim, kokotac, kopriva, kopriva bela mrtva, kupina, lavandula, lipa, matičnjak, majoran, miloduh, mrazovac, nana, orah, pelen, podbjel, rastavić, rosulja, slez beli, slez crni, sitnica, tatula, timijan, titrica ili kamilica, trandarilje, troskot, velebilje, turčinak, vidac, virak, vranilovka, vratić, zova, žavornjak i dr.

Avgust: bokvica, borovnica, brčanka, bunika, čemerika, crvotočina, divizma, hajdučica, hmelj, ivanjsko cveće, islandski lišaj, kantarion, kim, kleka, kopriva, kupina, majoran, majčina dušica, mrazovac, miloduh, neven, pasulj, pelen, petrovac, podbjel, slez beli i crni, sitnica, smilje, smrduša, srcepuc, razgon, različak, rosulja, rutvica, tatula, trandavilje, troskot, velebilje, vidac, vratič, žavornjak i dr.

Septembar: čemerika, crvotvorina, digitalis runasti, divizma, divlja ruža (šipurak), drenjine, hmelj, hrastova kora i žir, islandski lišaj i klekinje, kokotac, krušina, lincura, morač, mrazovac, nana, nar, navala, neven, odoljen, orah, oskoruša, pasulj, posrdan, pelen, peršun, pirevina, repušina, sapunjača (crvena i bijela), sljez bijeli, sitnica, tatula, trava od srca, trandavilje, velebilje, vratič, zečji trn, slatki koren, zubača, žutika i dr.

Oktobar: angelika, apta, brčanka, čemerika, dunja, glog, idirot, jedič, kleka, kopriva, lincura, maslačak, morač, navala, odoljen, posrden, pasulj, peršun, repušina sapunjača, selen, slez beli, tatula, trava od srdobolje, srčenjak, trnjine, zečiji trn, slatki korijen, zova i dr.

Novembar: gloginje, idirot, kleka, maslačak, odoljen, repušina, trava od srdobolje, bundevino seme, zečiji trn, zubača, i dr.

Decembar: imela

KAKO BI TREBALO BRATI BILJE

• Živeći u prirodi, čovek je kroz vekove i pokoljenja sticao iskustva, dragocena za organizaciju svakodnevnog života. Pored ostalog otkrio je otrovnost, lekovitost i hranljivost raznog bilja. Ovde su dati neki kratki saveti:

1. Jedno lice ili jedna grupa treba i sme da sakuplja u toku jednog dana ili sezone samo jednu vrstu medicinskog (lekovitog) bilja. Kada se završi sezona jedne vrste treba preći na branje druge. Posebno bi trebalo paziti da se otrovno bilje ne pomeša sa neotrovnim. Uglavnom, bilje mora biti čisto.
2. Nikad na jednom mjestu ne treba obrati i iskopati svo bilje, nego treba ostaviti najbolje primerke radi samorazmnožavanja.
3. Medicinsko bilje se bere samo po lepom i potpuno suvom vremenu, kad nema rose, a nikako po kiši ili neposredno posle kiše.
4. Cveće, lišće i ostale nežne nadzemne dijelove bilja, treba sušiti na promaji, u hladovini, a nikako po suncu.
5. Sušare za voće, povrće, kukuruz, ili za neke druge ratarske kulture, tavani, čardaci, šupe, skladišta ili neke druge pokrivene prostorije, najbolja su mesta za sušenje bilja.
6. Osušene delove lekovitog bilja treba čuvati u dobro zatvorenim sudovima, u sanducima iznutra obloženim tamnom i jakom hartijom za pakovanje, višeslojnim papirnim vrećama, u vrećama od gustog tkanja, limenim kutijama, zemljanim gleđosanim sudovima i dr.
7. Zbog nedostatka prostora, bilje treba odmah prodati nakon kvalitetnog sušenja.
8. Botaničko poznavanje lekovitog bilja i razlikovanje od sličnog nelekovitog ili otrovnog je uslov da bi se pravilno bavilo sakupljanjem istog.
9. Otrovno bilje ne smeju brati deca, dojilje i trudnice.
10. Svako, pa i najmanje pakovanje lekovitog bilja mora biti obeleženo (pogotovo otrovno bilje).
11. Posle rada sa otrovnim biljem treba se presvući, oprati ruke i lice mlakom vodom i sapunom, a gde je moguće odmah se okupati. Treba imati ručnu apoteku za hitnu pomoć.