Biće toplije. Ili hladnije?

Najmlađi akademik otkriva: Svet je pred novim ledenim dobom, a Srbija će biti ušuškano utočište

Izvor Blic, 02.01.2016.

Slobodana B. Markovića, redovnog profesora na PMF-u u Novom Sadu i našeg vodećeg stručnjaka u oblasti geografskih nauka, u SANU je preporučio uspeh u istraživanjima naših lesnih-paleozemljišnih sekvenci (reljef u dnu Panonskog basena).

Trudi se da sledi put našeg velikog naučnika Milankovića i njegove teorije o astronomskim uzrocima pojave ledenog doba koju potvrđuje upravo u našim lesnim naslagama, zbog čega je i ostao u Srbiji. Istovremeno njegova istraživanja su pokazala i niz specifičnosti kojima se odlikuju paleoklimatski zapisi u našoj zemlji.

– Lekcije iz paleoklime nas uče da sa rezervom prihvatimo stavove agresivnih pobornika paradigme globalnog zagrevanja naše planete. Pored ovakvog homocentričnog pristupa u najmanju ruku treba uvažavati heliocentrična stanovišta, koja poput Milankovića u centar zbivanja stavljaju odnose između Zemlje i Sunca. Saglasno sa ritmom Milankovićevih ciklusa, u budućnosti ćemo ući u novo ledeno doba kada će led prekriti čitavu Kanadu i severnu Evroaziju – priča naš sagovornik koji dodaje da prostor naše zemlje, ušuškane između velikih planinskih lanaca, će kao i u prošlom ledenom dobu biti jedno od najprijatnijih utočišta za život.

Familija naučnika

Marković je inače, član prave naučne familije. Supruga Zorica Svirčev je redovni profesor na Departmanu za biologiju i ekologiju i gostujući profesor na Univerzitetu u Turkuu (Finska), stariji sin Igor trenutno radi doktorsku tezu na Departmanu za geografiju, čuvenog Tehničkog Univerziteta u Ahenu, a mlađi sin Rastko kao maturant planira da krene očevim i bratovim stopama.

– U Srbiji su mnogo veći problem uslovi u kojima se radi, nego naše plate, koje su relativno pristojne. Međutom, kako pratiti dramatični tehnološki razvoj na globalnom nivou i u skladu sa tim opremanje labaratorija? Uprkos svemu naši istraživači dolaze do izuzetnih rezultata – kaže Marković i dodaje da smo trenutno na 47. mestu po naučnom razvoju u svetu, te da bi voleo da vidi u kojim smo još oblastima rangirani ispred te brojke.

Podrška kolega

Kaže da mu je najjači utisak tokom prvih dva meseca u SANU iskrena podrška iskusnijih kolega da se što bolje snađe u novoj ulozi.

– Naučnici uglavnom ne dobiju zasluženu pažnju društva. Na žalost, tako je bilo tokom cele istorije čovečanstva. U večitom traganju za istinom naučnici često nisu nailazili na razumevanje svojih savremenika, jer njihova inovativnost se po pravilu protivi predhodno ustanovljenim intelktualnim streotipovima. To je možda još uočljivije u našem osiromašenom društvu gde naučnici ostaju na marginama događanja – izjavio je Marković.

Najjači naučnik u Srbiji

Slobodno vreme ovaj naučnik, opovrgavajući i poslednji stereotip, koristi na dizanje tegova. Baveći se rekreativno „powerliftingom“ naš trenutno najmlađi akademik već dva puta je bio prvak Srbije u veteranskoj konkurenciji u ovom sportu. Iz čučnja može da izbaci čak 200 kilograma gvožđa na leđima.

– Svakodnevno vežbanje mi pomaže da očuvam koncentraciju. Za podizanje velikih težina jednako su bitne i telesne i metalne sposobnosti. Kao i u nauci, za mali napredak potrebno je puno mukotrpnog rada – zaključuje Marković.

Brojke

36

međunarodnih naučnih ekspedicija, organizacijom međunarodnih naučnih konferencija, članstvom u nekoliko prestižnih asocijacija od kojih neke i vodi

80

radova objavio je u časopisima sa ISI liste.