Kome treba vlast?

Razmišljanja Petra Šumskog pred Rakešovo predavanje o sociokratiji u Beogradu 21.02.2015.

Zaista, kome treba vlast? Ne ova, sadašnja, ne prošla, ne buduća – već bilo koja vlast? Zar je našoj duši potrebna neka spoljašnja vlast? Ili našem duhu? Ili telu? Ili našem umu, našim mislima, našim odlukama i životnim izborima? Kome treba vlast? Da li nam je potrebna vlast da bismo uradili bilo šta zaista bitno u našem životu: hodali, jeli, vodili ljubav, sanjali, stvarali, rađali i podizali decu…? Zar ne umemo sami da hodamo, mislimo, govorimo, volimo, vodimo ljubav, jedemo, stvaramo, donosimo odluke, upravljamo svojim životom…? Ako sve to umemo – što će vam vlast? Zar je potrebno da bilo ko drugi upravlja našim životom? Ko treba da odredi vrednost našeg rada? Vlast? Zar je potrebno da naš život zavisi od volje nekog čoveka na položaju vlastodršca i/ili celokupnog administrativno-birokratskog aparata?

Besmisleno je reći da je vlast potrebna zemlji (postojala je i pre vlasti), rekama, šumama, poljima, planinama… (postojali su pre i postojaće posle svake vlasti), ili državi – jer država (kao) ne bi mogla bez vlasti… Upravo je obrnuto. Vlast ne bi mogla bez države. Država je potrebna vlasti kao opravdanje za njeno postojanje: bez državne konstrukcije, bez cele te vojno-birokratsko-tehnokratske strukture i mašinerije, vlast ne bi imala razloga da postoji. Bez države, sistem državne birokratije bio bi nepotreban. To rađa novo pitanje: kome treba država?

Šta jednu državu čini državom? Granice i institucije, zakoni i planovi (takođe ograničeni i puni ograničenja), zemlja i ljudi, kao najvredniji resurs. Ljudi koji su suština, oni koji državu stvaraju svojom svešću i „slobodnim“ izborom. Sve dok država ne postane neki entitet odvojen od ljudi koji su se, prenoseći svoju odgovornost na vlast, sa tom odgovornošću, dobrovoljno odrekli i dela svoje slobode!

Pravilo je: što je manje svesnosti i ljubavi, što je manje lične odgovornosti – više je zakona i ograničenja! Država, kao i vlast, predstavlja niz ograničenja. Država je, baš kao i vlast, potrebna samo ograničenoj autoritarnoj svesti koja podrazumeva odsustvo urođene slobode, autentičnosti, stvarnog znanja, moralnosti i ljubavi.

Pitanje: Možemo li da zamislimo svet bez granica, bez države i njenog aparata? Svet koji nastanjuju slobodni ljudi koji se slobodno povezuju? Možemo li da zamislimo svet bez spoljašnje vlasti i prinude? Bez multinacionalnih kompanija, eksploatacije i prinudnog rada? Možemo li da zamislimo slobodnu proizvodnju i razmenu – ničim ograničenu? Bez sistema poreza, taksi, papirologije, birokratije, bankarskog sistema, berze, penzionih fondova…? Možemo li da zamislimo dan u kome se probudimo i koji je ceo naš: za slobodnu igru, stvaranje i razmenu sa drugim ljudima na svim nivoima – bez hijerarhijskih i autoritarnih struktura?

Ako je odgovor: NE – Matrix nas ima.

Petar Šumski
02.02.2015.