Ratovi i glad zbog promene klime
Kada je haos osvojio Evropu
Promene klime mogu imati drastične posledice. Možda ova priča može da nas inspiriše da se aktivno spremamo za zagrevanje koje nas izgleda čeka?
—————–
Četrdesetih godina 17. veka, beda je zahvatila čitavu Evropu. Nezapamćene letnje oluje su uništile useve, a vojnici severno-evropskih zemalja smrzavali su se na smrt. Gradovi su uništavani, valute gubile vrednost – građanski rat zahvatio je pola kontinenta
Povodom nesreće kojoj je posvedočio tokom Tridesetogodišnjeg rata u Nemačkoj, farmer Kaspar Prejs zapisao je: “niko ko živi u iole boljem vremenu ne bi poverovao”. Od 1618. do 1648. godine, Nemačka je izgubila oko 40 odsto populacije. Više od četiri miliona ljudi izgubilo je život u ratu između katolika i protestanata, a mnogi drugi umrli su od gladi, bolesti ili su bili primorani da napuste svoje domove.
Četrdesetih godina 17. veka, beda je zahvatila čitavu Evropu. Nezapamćene letnje oluje su uništile useve, a vojnici severno-evropskih zemalja smrzavali su se na smrt. Gradovi su uništavani, valute gubile vrednost, Danska, Švedska i Francuska su uvučeneu konflikt – građanski rat zahvatio je pola kontinenta. Haos se zatim proširio i na Rusiju, Osmansko carstvo, pa čak i daleku Kinu, a novonastala situacija ostavila je snažan trag i na umetnosti doba.
Foto: Wikipedia, Piter Brojgel Stariji: Lovci u snegu (1565)
Istoričari su se dugo raspravljali oko toga šta je dovelo do tako iznenadnih i gotovo simultanih nemira u svetu, nemira koji su rezultirali nastankom modernih država, ekonomija i sistema razmišljanja.
Iza potresnih geopolitičkih događaja 17. veka krije se klimatska katastrofa, promena koja je izazvala Engleski građanski rat, kolaps poljsko-litvanskog saveza, Mandžursko osvajanje Kine i brojne druge konflikte. Impulsivne odluke kratkovidih vladara, najčešće su bile samo “kap koja je prelila čašu”. Ono što je dovelo države na ivicu propasti bilo je – Malo ledeno doba.
Foto: Wikipedia, Hendrik Averkamp: Zimski pejzaž sa klizačima (1608)
U 17. veku dogodile su se neke od najdramatičnijih klimatskih promena u istoriji, a hlađenje je potrajalo sve do 19. veka. Nakon relativno blagog 16. veka, hladnoća je uhvatila države iznenađene i nespremne.
Uslovi su se naglo promenili. Reke koje su bile plovne tokom zime, sada su bile zamrznute. Zapisi iz 17. veka svedoče o sušama i poplavama, pošastima i gladi, epidemijama i smrti na taj način u punoj meri predstavljajući dalekosežne posledice klimatskih promena. Ovakve nepogode pogađale su regione širom sveta i tako dovele do nestanka trećine svetske populacije.
Direktno ili indirektno klimatske promene u 17. veku dovele su do ozbiljnih nestašica osnovnih resursa što je dalje pokrenulo nemire, ustanke i revolucije. Države koje su pobedile ili preživele revoluciju, promenu sistema ili režima, uspele su da uspostave red relativno brzo.
Oporavak se dogodio uz pomoć inovacija i novih sistema razmišljanja na koji su države bile primorane kako bi efikasnije raspolagale manjom populacijom i resursima. Takođe prbi put je počelo da se na moderan način razmišlja o sigurnosti ljudi od budućih pretnja. U Kini, Britaniji, Francuskoj i Holandiji, vlade su finansirale inovacije kako bi prebrodile krizu koja je rezultirala nastankom koncepta države “koja zbrinjava svoje građane”.
Foto: Wikipedia, Grafikon solarne aktivnosti kroz vekove
Ipak, domišljatost naših predaka ne treba da nam bude izgovor za nepreduzimljivost kada su u pitanju klimatske promene sa kojima se svet danas suočava. Čak i ako se ne nalazimo na tački nakon koje nema povratka, vreme koje bi bilo potrebno za pronalaženje rešenja u slučaju katastrofe koštalo bi svet milione i milione ljudskih života.
Preuzeto sa:
You must be logged in to post a comment Login