Od kadunamke do debelokorke

Kolačare, crvene debelokorke, demirke, streknje, slatkače, bedrike, mioljače, budimke, šarenike i kadunamke nepoznate su srpskoj javnosti.

A reč je o starim domaćim sortama jabuka koje su nestale sa trpeza.

– U Srbiji se i dalje najviše proizvodi stara strana sorta ajdared. Raste proizvodnja sorti zlatni delišes, jonagold, gloster, mucu, ali nijedna od njih nije iz Srbije – kaže Julka Toskić, direktor stručne službe „Delta agrara“.

Zato pijacama i prodavnicama gospodare odomaćene strane vrste.

Domaće sorte poput budimke i petrovače gaje se na malim površinama i upotrebljavaju se za pravljenje pita i kolača zbog odlične arome – objašnjava Toskić.

Dr Evica Mratinić, profesor Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu, sakupila je, obilazeći Srbiju, 350 domaćih, autohtonih sorti jabuka.

– Stare sorte ili rode previše, ili premalo, ne rađaju svake godine. Pogrešno se misli da na njima ne treba da se radi. Svaka jabuka rađa loše ako se ne đubri i ne orezuje – objašnjava dr Mratinić.

Ona veruje da bi većina starih domaćih sorti bila odlična za preradu.

– Danas ih ima u planinskim krajevima. Trećina roda propadne, što je veliko bogatstvo. Tu ima neverovatnih sorti. Šumatovka je, na primer, prirodno otporna prema bolestima i štetočinama – priča Mratinić.

U Srbiji se ubere od 200.000 do 300.000 tona jabuka. Više od polovine je industrijska jabuka, pa se zato ovo voće uvozi