Fukuoka u Evropi

Kao primer kako se Fukuokina metoda može primenjivati u uslovima evropske kontinentalne klime navešćemo Fukuoka – Bonfils metodu za uzgajanje ozimog žita. Ova metoda je predviđena za klimatske u slove u Francuskoj i poželjno ju je modifikovati za drugačije mikroklimatske uslove. Prema autoru ova metoda može dati prinose do 10 tona po hektaru. Marc Bonfils je prikazan na sledećoj slici:

Za početak napravićemo pregled problema koji se nameću tokom uzgajanja ozimog žita. Oni su sledeći: potrebe samog žita, problem nedostatka ugljenika, problem nedostatka azota, vegetativni period ozimog žita i problem korova.

 

 Potrebe žita 

Pšenici je potrebna T-suma (vidi T-sum, http://www.farmwest.com/node/937) od 100 do 150 stepeni celzijus da bi se razvila, što znači da što kasnije u toku godine sejemo, to će sporije teći razvoj pšenice. Optimalna temperatura za germinaciju je između 20  i 25 stepeni celzijusa, sa time da je maksimum 35 stepeni a potrebni minimum 1 stepen. Germinacija se odvija tokom četiri dana u Avgustu, sedam dana u Septembru, ili jednog meseca u Novembru. Optimalna temperatura za širenje je 20 do 25 stepeni celzijusa i najčešeće se dešava tokom proleća ili ranog leta. Pre širenja izdanak je veoma osetljiv na hladnoću.

Pšenica je otporniija na vlažne uslove od raži. Ali previše vlage tokom razvića može dovesti do gubitaka zbog nedostatka kiseonika. Vlaga inhibira rast korena dok ga sunčano vreme ubrzava. Pšenica je relativno tolerantna na nedostatak minerala u zemljištu i pogoduju joj zemljišta sa nižim pH 5.5 i više.

Raž je veoma osetljiva na nedostatak kiseonika i preveliku vlažnost tla. Veoma je otporna na niske pH vredosti i može se gajiti na zemljištu čija je pH vredost i niža od 5 pri čemu je optimum pH 5.5. Dobro raste i na peskovitom tlu a zbog jakog korena pogodna je i za borbu protiv erozije. Veoma otporna na kompeticiju od korova zbog brzog širenja.

Ječam je veoma otporan na sušu i veoma dobro raste na krečnjačkom tlu. Nije otporan na niske pH vredosti zermljišta, tako da je pogodan za gajenje samo ako je pH vrednost zemljišta veća od 5.5.

Ovas je tolerantan na siromašna i kisela zemljišta. Veoma je osetljiv na hladoću zbog toga se uglavnom gaji u blagim klimama.

 Nedostatak ugljenika

Ukoliko uzmemo u obzir fiziologiju zimskih žita postaje jasno da su avgust i septembar mnogo pogodniji meseci za setvu nego oktobar i novembar. Neke od posledica setve u periodu kratkih dana su sledeće:

• Izduživanje lišća da bi se kompenzovao nedostatak svetlosti
• Potošnja energije na razvoj lišća na uštrb korena.
• Ovo usporava metabolizam zbog izduživanja kanala u stablu, slabi potporu i vezivno tkivo u biljci i čini je osetljivijom na bolesti  i hladnoću zbog nedovoljne razvijenosti korena
• Gubitak nutrijenata u tlu jer kiša ispira nitrate
• Višak amino kiselina je pogodan teren za razvoj raznih oboljenja i insekata. Zbog slabe fotosinteze kod biljaka se javlja nedostatak ugljenika.

Rano sejanje biljci omogućava da maksimalno iskoristi period dugih dana, razvije korenov sistem i napravi zalihe nitrata pre perioda kratkih dana i smanjene fotosinteze. Ovime se izbegava gladovanje biljke usled nedostatka ugljenika.

 Nedostatak azota

Poznato je da se količina azota u zemljištu periodično menja tokom godine, i da je u  martu  dvadeset puta manja nego u avgustu. Zbog toga se biljke koje smo posejali u oktobru i novembru suočavaju sa problemom nedostatka azota. Period najvećeg rasta i širenja biljaka se podudara sa periodom kada je količina azota u zemljištu najmanja. Zbog toga će razvoj biljaka duže trajati, i razviće se manji broj sekundarnih izdanaka. Konvencionalana poljoprivreda ovaj problem rešava dodavanjem veštačkih đubriva.

Ukoliko sejemo tokom leta (recimo krajem juna) period kada je azot najpotrebniji biljkama će se podudarati sa jesenjim periodom kiša i povišenom aktivnošću mikrorganizama. Ovo za posledicu ima bolje razvijene biljke sa većim brojem sekundarnih izdanaka.

 Vegetativni period ozimog žita

Vegatativna faza, dani koji se skraćuju 21. jun – 21. decembar. Ovo je period u kome je zamljište toplo i bogato nutrijentima. Širenje biljaka počinje posle razvitka sedam listova, nema razvoja reproduktivnih organa i u korenu se stvaraju zalih hranjlivih materija

Reproduktivna faza, dani koji se produžavaju 21. Decembar – 21. Jun. U ovoj fazi se koriste zalihe iz korenovog sistema i razvija se reporoduktivni sistem. Biljka cveta i kasnije formira plodove.

U period od 9. aprila do 11. juna, reproduktivni sistem iskoristi 70% azota, 80% kalcijum-oksida i 95% posto kalijum-superoksida koji su potrebni biljci tokom čitavog životnog ciklusa.

Korišćenejem Bonfils-ove metode imaćemo sumu od 2500 stepeni celzijusa koji biljka akumulira do 21. Decembra što omogućava nagli razvoj u proleće. Korišćenjem konvencionalnih metoda imamo akumuliranih 250 stepeni celzijusa do 21. decembra, što je veoma mala količina i razvoj biljaka tokom prolećnih meseci je usporen.

Problem korova

Žitarice su veoma otporne na korove. Mera njihove otpornosti se može definisati kao kompetitivni indeks koji predstavlja količinu apsorbovane topolote po još nerazvijenom listu. Pšenica ima indeks od 80 stepeni po listu, a raž od 120 do 140. Posle izdizanja i punog razvoja nijedan korov ne može smetati ozimom žitu.

Detalji Bonfils-ove metode

Korišćenje prekrivača od bele deteline

Bela detelina se dobro dopunjuje sa žitaricama. Kao i sve biljke iz porodice  Mahunarki (Fabaceae) u stanju je da fiksira atmosferski azot. Ovo nije jedina korist od bele deteline jer njen prekrivač pomaže da se očuva tlo i omogućava da se voda u njemu duže zadrži. Takođe potspešuje i razvoj algi koje su u uskoj vezi sa azot-fiksirajućim bakterijama.

Ove alge mogu fiksirati 100-200 kg azota po hektaru ili 500-600kg azota po hektaru ako je prekriven belom detelinom. Maksmimalna pokrivenost pogoduje i razvoju bakterija tako da se na povšini koja nije pokrivena detelinom dobija 5-6 tona mikrobioloških ostataka po hektaru dok je na prekrivenim površinama 140-180 tona po hektaru.

Sejanje na površinu

Ovakvo sejanje  je moguće zbog prekrivača od deteline koji štiti seme. Klijanje je olakšano i potrebna je akumulirana toplota od 80 stepeni celzijusa pre izbijanja. Po sejanju poželjno je svako zrno dodatno pritisnuti kako bi se pojačao kontakt sa površinom.

Rano sejanje

Sejanje tokom Avgusta ili ranije nam omogućava da produžimo vegetativni period biljke i damo joj više vremena za rast.

Cvetanje se dešava tokom perioda dana koji se produžuju posle 21. decembra. Kada biljka naraste do stadijuma od 25 listova počinje cvetanje i trajaće 40 do 50 dana. Nasuprot periodu cvetanja od 15 do 20 dana pri stadijumu kada biljka ima svega 7 listova, čime se abortiraju sekundarni cvetovi.

Rano sejanje takođe veoma pozitivno utiče i na razvoj korena. Jak koren omogućava biljci da bude kompetentnija od korova, a materije koje su sačuvane u korenu se veoma brzo i efikasno koriste u ključnim trenutcima. Ovo biljci daje i veću otpornost na neopovoljne uslove koji se mogu javiti tokom zime ili u rano proleće. Posle setve korenje se ostavlja u zemljištu i koristi se kao đubrivo za narednu setvu, omogućavajući novorazvijenim biljkama da koriste kanale koje su izgradile.

Vreme sejanja

Najkasniji datum za sejanje je dva meseca pre pojave prvih mrazeva, ali preporučuje se bilo koji datum posle 21. juna. Što je moguće bliži 21. 6., a ukoliko se ranije seje postoji mogućnost da dođe do cvetanja u toku godine. Poželjno je da pre prvih mrazeva biljka stigne do stadijuma od 7 ili 8 listova, jer se time povećava njena otpornost na hladnoću.

Gustina sejanja

Široko sejanje omogućava da se razvije prekrivač od deteline. Ukoliko bi sejali previše gusto detelina se ne bi razvila zbog nedostatka svetla. Takođe tako izbegavamo kompeticiju među biljkama koje sejemo. Iskorištavamo u potpunosti sve prednosti ranog sejanja jer omogućavamo korenovima da se razviju i rašire dajući krupnije biljke sa boljim prinosima po biljci.

Gustina sejanja je proporcionalna sa vremenom kad sejemo, što je datum raniji to bi gustina trebalo da bude manja. Takođe ovime dobijamo biljke koje su više sa većim lisnatim površinama što ih čini otpornijim na bolesti. Za primer pri konvencionalnom gustom sejanju čest je primer da u periodu pred žetvu svega jedan list na biljci bude aktivan, ukoliko neka bolest napadne ovaj list posledice mogu biti veoma ozbiljne.

Sama gustina sejanja i količina potrebnog semena zavisi od varijeteta biljaka koje koristimo i može se kretati od 2 kg po hektaru za moderne sorte do 0.7 kg po hektaru za stare sorte. Sa time da se količina semena duplira zavisno od meseca kada sejemo. Za primer u junu će biti 5kg po hektaru, julu 10kg, avgustu 20kg, septembru 45kg, oktobru 90kg, novembru 180kg.

A evo i tabela koje porede neke od rezultata dobijenih tokom istraživanja

 

	Konvencionalno sejanje krajem oktobra	INRA parcela za ispitivanje rani oktobar	Bonfils metoda krajem juna, moderna sorta	Bonfils metoda krajem juna star sorta
Biljaka po metru kvadratnom	350	80-100	3-4	1.5-2
Kločina semena po hektaru	160-180kg	40-50kg	1.5-2kg	0.7-15kg
Klasova po biljci	0-3	5-7	100-150	200-300
Izdanaka po klasu	12-15	18-20	35	35
Zrna po izdanku	1-3	2-5	7	7

 

Pripremio: Radovan Božović iz Udruženja Permakultura Srbije (Permaculture Association of Serbia).

Literatura: https://archive.org/stream/permaculture_Bonfils-Winter_Wheat_Physiology/Bonfils-Winter_Wheat_Physiology_djvu.txt